Pozitivni geograf Beograda
贝尔格莱德的积极地理学

“Bajaga je baš fin mladić” čuvena je replika iz prvog dela filma “Mi nismo anđeli” koja mi prođe kroz glavu dok traju ovacije Bajagiću prošle subote na Tašmajdanu, sedam dana pred njegov koncert na Ušću. Lako podigne publiku sa stolica, jer to je Bajaga, zakasni malo na strofu, al’ nema veze i svima je to super jer to je Bajaga…
"Bajaga 是个好小伙"——这句出自电影《我们不是天使》第一部的经典台词，在塔什马 jdan 体育场为 Bajagić举行的致敬演出（恰逢他 Ušće 音乐会前七天）期间一直在我脑海中回荡。他总能轻易点燃观众热情，因为这就是 Bajaga 的魅力；偶尔唱错半句也无妨，所有人都乐在其中，毕竟这可是 Bajaga 啊...

“Bajaga je baš fin mladić”, razmišljam na Tašu o toj replici. Ali Bajaga je i duhovit i mangup, nije samo to “fin mladić”, kao neki dobar sin… Mada je dobar sin i to znam iz korona epizode. Bajaga je Beograd za sve one koji iz ex-YU zemalja treba brzinski da pronađu prvu asocijaciju na Beograd. Bajaga je da prođeš devedesete bez mrlje i 2000, petog oktobra te snime kod Skupštine sa narodom kao i pre toga na utakmicama “vatre gore, pesme Cigana”. Bajaga je baš fin mladić kome se tražilo u “istražnom analitičnom postupku” šta su to i koje su to “pilule za lilule”, koje se to “broje linije” u “442 do Beograda” i koji je to grad na 442, pa je on morao da teši da je “to baš taj grad (njihov) na koji su pomislili”.
站在塔什马 jdan 体育场，我反复琢磨着这句"Bajaga 是个好小伙"。但 Bajaga 何止是"好小伙"——他既幽默风趣又带着痞气，绝非那种刻板的乖儿子形象...虽然疫情期间他的确展现过孝子本色。对于前南地区的人们来说，Bajaga 就是贝尔格莱德的代名词，只要提到这座城，第一反应准是他。Bajaga 意味着九十年代全身而退的传奇，意味着 2000 年十月五日议会大厦前与民众同框的历史镜头，就像之前足球场上"火焰燃烧，吉普赛歌声飘扬"的激情岁月。这个"好小伙"曾因《442 去贝尔格莱德》里"给莉莉的药丸是什么""442 路沿线数的是哪些站""442 终点到底是哪座城"被调查问询，最后只能无奈解释"就是你们想的那座城（他们的城）"。

Kad razmišljam o fenomenu Bajage, setim se odgovora iz jednog intervjua koji sam radio s njim povodom nekog jubileja pre ovoga aktuelnog. I u tom odgovoru je možda definisana tajna tog trajanja, bez samopaljenja. Velikog autora koji nije hteo da padne u samodopadljivost. U autorstvu je neophodan taj serum protiv narcisoidnosti.
当我思考巴亚加现象时，会想起之前为他某个纪念日做采访时他的回答。或许那个回答揭示了他能持久不衰却不自我消耗的秘诀——这位伟大的创作者始终避免陷入自我陶醉。创作中必须注射这种抵抗自恋的血清。

Imao si status da si omiljen i kod mama i kod ćerki, a i rokeri te vole. Imao si opštu omiljenost koja može biti opterećenje?
你曾同时受到母亲辈和女儿辈的喜爱，连摇滚乐迷也追捧你。这种全民喜爱会成为负担吗？

Nije bilo opterećenje, ali bilo je pomalo frka. Taj trenutak maksimalne euforije se desi, ali je najbitnije da ne poveruješ…
不算负担，但确实有点让人发慌。那种极度兴奋的时刻会出现，但最关键的是别当真...

Da si frajer zemlje?  当真以为自己天下无敌了？

Ako poveruješ u to, onda si se sigurno zeznuo. Bilo mi je jasno da je to jedna vrsta iluzije koja traje ali može i da se brzo promeni. Ali najbolje iz tog perioda megapopularnosti je to što su ljudi ukapirali da sam ja okej i normalan tip, i to je ostalo do danas. Ne možeš ti ljude 40 godina da foliraš da si neki drugi čovek. Uvek krenem s tim ubeđenjem da smo svi isti ljudi i da treba da nastupaš sa pozitivnom energijom pa će se to i vratiti. Na mom primeru se pokazalo i da je to tačno, i nisam se trudio i glumio da sam okej. Tako sam živeo i nisam išao ljudima na nerve. To je nešto što ne može da se isfolira.
如果你相信那套说辞，那你肯定搞错了。我清楚知道那不过是种转瞬即逝的幻觉。但那段爆红时期最棒的是，人们终于明白我是个正常靠谱的家伙——这个印象一直延续至今。你不可能伪装四十年让别人相信你是另一个人。我始终坚信我们都是同类，只要带着正能量表演，这份能量就会回馈给你。我的经历证明这个道理千真万确，我从不刻意装模作样。我就是这样真实地生活，从不让别人心烦。这种真实是永远无法伪装的。

Ivan Bevc, direktor izdavačke kuće Booka, ovako mi definiše Momčila Bajagića.
Booka 出版社总监伊万·贝夫茨这样向我定义莫姆契洛·巴亚吉奇。

“Bajaga je zapravo sve. Gitarista i koautor prve ploče koju sam kupio u životu (Čorbina ’Buvlja pijaca’) i sve i svja na drugoj (’Pozitivna geografija’), neko ko je dokazao da se može izbeći sindrom drugog, a potom i trećeg albuma, da bi mu četvrti (’Prodavnica tajni’) bio najbolji u karijeri, toliko savršena ploča da je čak i kritičar poslovično surovog magazina ’Ritam’ dao pet zvezdica tom remek-delu.
巴亚加就是一切。他是我人生中购买的第一张唱片（《Čorbina 'Buvlja pijaca'》）的吉他手兼联合创作者，也是第二张唱片（《Pozitivna geografija》）的灵魂人物。他证明了艺术家可以摆脱"第二张专辑魔咒"甚至"第三张专辑魔咒"，而他的第四张专辑《Prodavnica tajni》竟成为职业生涯巅峰——如此完美的唱片，就连以苛刻著称的《Ritam》杂志乐评人都给这部杰作打出了五星满分。

Bajaga je i dostojanstvo i nebrukanje u devedesetim (kada je bivši legendarni kompanjon BĐ uspeo da izađe iz legende) i prilično elegantno autorsko sazrevanje i starenje bez kompromisa i spuštanja kriterijuma, pa su i dvehiljadite donele neke velike pesme (’Bademi i so’, ’Ako treba da je kraj’) i možda najbolju pesmu urađenu za domaću seriju (još od kad je Dado otpevao da hoće život), duet sa nekadašnjim arhiprotivnikom Lošom – ’Vratiće se rode’. Bilo je časno odrasti, sazrevati i početi stariti uz Bajagu. Srećno prvih 40 godina, majstore!”
巴亚加代表着九十年代的尊严与不妥协（当这位前 BĐ乐队的传奇搭档成功走出乐队阴影时），展现着优雅的创作成熟过程——始终坚守艺术标准，拒绝随波逐流。千禧年后他依然创作出《Bademi i so》《Ako treba da je kraj》等伟大歌曲，或许还写出了本土电视剧最佳主题曲（自 Dado 高唱《想要生活》以来），与昔日劲敌 Loša 合作的二重唱《Vratiće se rode》。能与巴亚加的音乐共同成长、成熟并慢慢老去，是种荣耀。大师，祝您职业生涯前四十年快乐！

Na Tašmajdanu se setim i čuvenog Bajaginog koncerta na istom mestu pre toliko godina. O kiši, o energiji koja može biti ogromna i kada nestane struja, o tom koncertu jedne generacije. Na tom koncertu je bila Biljana Srbljanović, dramska spisateljica i profesorka na FDU, kod koje sam prvi put pročitao “Ša fali Bajazi?”, i to na majici. Ona o “Bajazi” kaže:
在塔什马伊丹，我想起了多年前巴亚吉在同一地点举办的那场著名演唱会。关于那场雨，关于即便断电也能迸发的巨大能量，关于那一代人的音乐记忆。戏剧作家、FDU 教授比利亚娜·斯尔布利亚诺维奇也出席了那场演出，我最初读到"巴亚吉缺什么？"这句话，就是印在她 T 恤上的。她这样评价"巴亚吉"：

“Moj prvi koncert u životu je bio čuveni prvi nastup Bajage i Instruktora na Tašu. Bio je kraj osmog razreda, čitavog juna je pljuštala kiša, malu maturu smo slavili u Domu pionira i omladine Voždovac, u njihovoj fiskulturnoj sali, gde su nas vozili zelenim harmonika autobusima ’Radojka i Tine’ dok smo, sa mog malog kasetofona žute boje koji mi je tata kupio u Americi, slušali ’Pozitivnu geografiju’ snimljenu sa ploče na kasetu koja se bila sva izvrcala od premotavanja na olovku. Rang-lista je išla ovako: prvo mesto ’Mali slonovi’, drugo mesto ’Tekila gerila’ deli sa ’Limene trube’, onda ’Marlena’ pa ’Berlin’, zavisi da li dečaci gledaju, za kraj večeri ’Tamara’, i najvažnija ’Poljubi me’ izvan svake konkurencije.
"我人生中第一场演唱会就是巴亚吉与指导乐队在塔什的首演。那是八年级期末，整个六月大雨倾盆，我们在沃日多瓦茨青年宫的体育馆庆祝初中毕业，坐着绰号'拉多伊卡和蒂内'的绿色手风琴公交车往返，用爸爸从美国带回的黄色随身听反复翻录黑胶唱片《积极地理》——铅笔倒带把磁带都卷毛了。我们的排行榜是这样的：第一名《小象》，第二名《龙舌兰游击队》与《铜管乐》并列，接着是《马琳娜》和《柏林》（取决于男生们看哪边），压轴是《塔玛拉》，而超越所有竞争的至尊金曲当属《吻我》。"

Bilo je to moje poslednje proleće detinjstva, ja sam bila lejt blumerka, malo sam kasnila za zrelošću generacije, malo više, ta 1985. samo je najavila početak kraja pozitivne geografije one zemlje koja je bila naša. Sledeće godine su donele mrak i napetost predumišljaja sa kojim je kasnije ubijena Jugoslavija. Ali tog juna, tog ranog leta, još je sve bilo naivno i lepo, Bajaga se slušao na ripit, a koncert je bio spektakularan, tako da i danas sve pamtim. Svaki detalj.
那是我童年最后的春天，我是个晚熟的女孩，比同龄人成熟得稍晚一些——更准确地说，1985 年只是预告了那个曾属于我们的国度"积极地理"终结的开端。次年便带来了黑暗与蓄谋已久的紧张氛围，南斯拉夫最终因此走向灭亡。但那个六月，那个初夏，一切仍天真而美好，我们还在用卡带循环播放巴亚加的歌，那场演唱会如此震撼，至今每个细节我都记忆犹新。

Ta svirka po pljusku takvom da su mi propale cipele u kojima sam bila, to pevanje do cepanja glasnih žica, ta vera da je svet jedno lepo mesto u kome me čeka neka normalna budućnost, da će sve biti dobro, biće u redu, nema šta da ne bude, da je moje samo da se koncentrišem da stvarno porastem, da se pronađem, da otkrijem sebe i svoje mesto u tom normalnom raspevanom svetu, samo to čekanje me strašno zamara, žurilo mi se u život.
暴雨后的那场演出让我的鞋子彻底报废，声嘶力竭的合唱里饱含信念——相信世界是个美好所在，会有平凡的未来等着我，相信一切都会好起来，肯定没问题，怎么可能不好呢？我只需专注真正长大，找到自我，在这个正常又充满歌声的世界里寻得自己的位置。只是这种等待让我精疲力竭，我迫不及待要奔向人生。

Ispostavilo se da je ta moja generacija preskočila odrastanje, da smo od detinjstva odmah ušli u starost, kraj decenije se odmotao začas, treptaj samo do velike mature 1989. ’Na vrhovima prstiju’ samo da bi dečaci odmah potom bili poterani u vojsku, da se tek mnogo kasnije vrate iz prvih ratnih sukoba devedesetih na ’Uspavanku’ i ’Dobro jutro’, i posle sve već znamo.
结果证明，我们这代人跳过了成长阶段，从童年直接步入暮年。八十年代末转瞬即逝，眨眼间就来到 1989 年高考。在《踮起脚尖》里，男孩们刚唱完就被赶去服兵役，直到九十年代初期战争冲突结束后，才通过《摇篮曲》和《早安》重返舞台——后来的故事我们都已熟知。

Tako je meni Bajaga obeležio život.
巴亚加就这样标记了我的人生。

Od koga si se ti to sakrila.”
你这是在躲谁呢。

Bajaga je obeležio Biljanin život, a ja ga se sećam iz prvih izlazaka u grad, kada je počinjao život. Dugokosi hipi dečko koji dolazi u dvorište naše škole. To mi je prva asocijacija na Bajagića. A fotograf Brajan Rašić će pre nego što će postati rok fotograf u Londonu voditi školarca Bajagu na ekskurziju. Na Taru, Divčibare, zaboravio sam njegovu biografiju turističkog vodiča, ali sećam se da mi je Rašić pričao da je Bajaga i tada, kao klinac, znao da okupi ekipu oko svoje svirke.
巴亚加标记了比尔娅娜的人生，而我最早对他的记忆始于初入城市的青春岁月。那个留着长发的嬉皮少年来到我们学校院子里——这就是我对巴亚加的第一印象。摄影师布莱恩·拉希奇在成为伦敦摇滚摄影师之前，曾带着还是学生的巴亚加去郊游。去塔拉山，去迪夫奇巴雷，我忘了他作为导游的履历细节，但记得拉希奇说过，即便那时还是毛头小子的巴亚加，也总能用他的演奏把大家聚在一起。

Za mene je Bajaga neki od najboljih stihova u domaćoj muzici. Kao npr. “Ajde bože budi drug, pa okreni jedan krug unazad planetu” o dejtu koji je mogao da bude duži… Ima još brdo stihova. Uvek mi je ostajala seta dok idu “Dobro jutro, džezeri”. Šina koja savije, i Slavija jer su tu noćni busovi koji voze sve pa i džezere koji tezgare. Završiš sve te muzičke škole i na kraju preživljavanje uz narodnjake. Pa “Rimljani” gde su u premetačinama po strofama nacionalisti tražili Kosovo a liberalni to shvatali kao dolazak primitivizma s Miloševićem. Tu je i “Verujem, ne verujem” o tom dolasku antibirokratske revolucije, što će mi potvrditi u jednom intervjuu.
对我来说，巴亚加创作了本土音乐中最出色的歌词。比如"来吧上帝做个朋友，让这颗星球倒转一圈"这句关于本可以更长的约会...还有大量精彩词句。每当听到"早安，爵士客"时总会涌起伤感。那条弯曲的希纳街，还有斯拉维亚广场——夜班车载着所有人，包括叫卖的爵士客。你学完所有音乐课程，最终却靠民谣维持生计。还有《罗马人》那首歌，民族主义者在诗句翻找间追寻科索沃，而自由派将其视为米洛舍维奇带来的原始主义浪潮。《我相信，我不相信》则关于反官僚革命的到来——这点他后来在采访中向我证实过。

Pitam Vladana Bajčetu, istoričara književnosti i književnog kritičara, o Bajagi kao pesniku.
我向文学史家兼评论家弗拉丹·巴伊切塔请教巴亚加作为诗人的特质。

“Bajaga je jedan od najboljih liričara našeg rokenrola. Mogla bi se čitava studija napisati o ljepoti i dubini njegovih stihova. Meni je najdraža pjesma ’Još te volim’, sa albuma ’Od bižuterije do ćilibara’. Mislim da je ona odličan primjer: ’Godine nižeš ko da su perle / Od bižuterije do ćilibara / A tek poneka blistavi brilijant.’ Kako jednostavna i jednostavno lijepa slika (uzaludnog) prolaska vremena i sirotinjskog zadovoljstva koje čovjek u životu (posle ljubavi) dobija. A onda slijedi Njegova misao o Njoj: ’Možda u nekom drugom životu / Prepoznaš mene ko ukus vina / Pa uporedi otiske svoje / Na mome srcu od plastelina.’
巴亚加是我们摇滚乐坛最杰出的词作家之一。关于他歌词的优美与深度，足以撰写一整篇学术论文。我最钟爱的歌曲是《我依然爱你》，出自专辑《从廉价首饰到琥珀》。我认为这是绝佳范例："你串起岁月如珍珠项链/从廉价首饰到琥珀/偶尔才闪现钻石光芒。"多么简洁而优美的意象，描绘了（徒劳的）时光流逝与人生中（爱情之外）获得的贫民式满足。随后是他关于她的思考："或许在某个来生/你会像辨识酒香般认出我/然后将你的指纹/与我橡皮泥心上的痕迹比对。"

Rimovati ’vina’ i ’plastelina’ stvarno je hrabrost. Kakve to veze ima jedno sa drugim i otkud uopšte ovde ta zalutala riječ? Zamisli ženske ruke koje drže vinsku čašu, odnosno komadić plastelina. Prva slika ti je prirodna, druga i ne baš. I na čaši i na plastelinu ostaju otisci, kaže pjesnik. Ko se, međutim, igra plastelinom? Pa djeca. Odmah više Nju ne vidiš kao ženu koja pije vino nego kao djevojčicu koja gnječi crveni komadić, preoblikujući ga iznova i ostavljajući svuda tragove svoje igre. Eto šta ova pjesma hoće da kaže o ljubavi: u svojoj suštini, to su dječja posla. Ko Bajagine pjesme naziva ’pjesmicama’, ne vidi da su one usklađene sa idejom koju hoće da prenesu. A to je najviša umjetnost.”
押韵"红酒"与"橡皮泥"确实需要勇气。这两者有何关联？为何诗中会出现这个突兀的词汇？想象女性手持红酒杯的画面很自然，但攥着橡皮泥的场景就略显违和。诗人说：酒杯与橡皮泥都会留下指纹。可谁会把玩橡皮泥呢？当然是孩童。此刻你眼中的她不再是品酒女郎，而是揉捏红色橡皮泥的小女孩，不断重塑形状，处处留下玩耍的痕迹。这就是诗歌对爱情的诠释：本质上，爱是孩童的游戏。那些称巴亚加作品为"小诗"的人，未能领悟其形式与内涵的高度统一——这才是艺术的至高境界。

Sećam se priče jedne drugarice koja mi je rekla da joj je Bajaga spasao mladost. Koliko je za nju uspevao da spoji sve ono što je kidano ratnim dejstvima i pokušano se “lepiti” mirovnim konferencijama.
我记起一位女性朋友的故事，她说巴亚加拯救了她的青春。在那个被战争撕裂、又试图通过和平会议粘合的年代，他的音乐为她弥合了所有伤痕。

Umetnica Jelena Blečić ističe njegovu ulogu u “pozitivnoj geografiji”.
艺术家耶莱娜·布莱契奇特别强调他在"积极地理学"中的贡献。

“Momčilo Bajagić Bajaga je figura koja nije samo deo muzičke scene, već neka vrsta arhitekte duhovnih pejzaža našeg regiona. U vremenu kada su svetovi pucali, on je kroz svoju muziku uspeo da stvori mesto gde su se svi ti fragmenti mogli ponovo spojiti, makar na trenutak. Njegove pesme nisu samo melodije; one su mostovi preko kojih smo prelazili iz jedne stvarnosti u drugu, iz jednog osećanja u drugo, iz jednog života u drugi.
莫姆契洛·巴亚吉奇·巴亚加不仅是我们音乐界的重要人物，更是这片土地精神图景的构建师。当世界分崩离析之时，他通过音乐创造了一个让所有碎片得以暂时重聚的所在。他的歌曲不仅是旋律，更是带领我们穿越不同现实、不同情感、不同人生的桥梁。

Dok su mnogi tražili odgovore u težini i tami, Bajaga je otvarao prozore ka svetlosti. Njegovi tekstovi nisu puka reč, već simboli koje svi razumemo, čak i kad ne možemo da ih izgovorimo. Kao da je znao da su neke emocije prevelike za svakodnevni jezik, pa ih je pretvorio u muziku. U tom smislu, on nije samo muzičar; on je čuvar tih neizrečenih, ali zajedničkih osećanja.
当多数人在沉重与黑暗中寻找答案时，巴亚加却为我们打开了通向光明的窗户。他的歌词从不是简单的文字，而是我们心照不宣的符号——即便难以言说。仿佛他深知某些情感超越了日常语言的表达极限，于是将它们化作了音符。从这个意义上说，他不仅是音乐人，更是这些无法言说却共通情感的守护者。

Bajaga je, na svoj suptilan način, stvorio soundtrack za duhovni oporavak mnogih od nas. U njegovim pesmama, ritam nije samo metronom, već puls, životna energija koja nas podseća da, uprkos svemu, i dalje dišemo. A u svetu gde su se mnogi okrenuli ka cinizmu ili povukli u nostalgiju, on je ponudio nešto treće – mogućnost da se kroz muziku suočimo sa svetom, ne bežeći, već ga preobražavajući.
巴亚加以其独特的方式，为无数人的心灵复苏谱写了配乐。在他歌中，节奏不仅是节拍器，更是提醒我们"仍在呼吸"的生命脉动。在这个许多人选择愤世嫉俗或沉溺怀旧的世界里，他提供了第三种可能——通过音乐直面世界，不是逃避，而是将其重塑。

U društvu gde se toliko toga deli i razdvaja, Bajaga je jedna od retkih pojava koja je ostala neupitna. Njegova umetnost nije opterećena potrebom da bude shvaćena, već je tu da bude doživljena. Na kraju, njegov doprinos nije samo u tome što je stvorio muziku koja traje, već što je, možda nehotice, postao kompas za one izgubljene u vremenu i prostoru, pokazavši da je moguće naći put natrag – ili možda napred – kroz melodiju.
在这个分裂与对立频现的社会里，巴亚加是少数毋庸置疑的存在。他的艺术无需刻意寻求理解，只为让人亲身体验。归根结底，他的贡献不仅在于创作了历久弥新的音乐，更在于无意间成为了时空迷途者的指南针——用旋律证明人们总能找到归途，抑或新的方向。

Bajaga je, dakle, više od muzičara; on je svojevrsni vodič kroz haos, nežni saputnik na putu do nekog dubljeg, mirnijeg unutrašnjeg mesta.”
巴亚加不仅仅是一位音乐家；他更像是一位穿越混沌的向导，是通往内心深处那片更宁静、更深邃之地的温柔同行者。